Moje ime je Danica, živim u jednom manjem mjestu jako blizu Banja Luke. Imam 42 godine iako jako fino izgledam i mnogi mi ne bi dali preko 30 godina.

loading…

Odrastajući kao vrlo bogato dete, nije mi nikad ništa falilo i uvek sam imala sve što poželim u životu. Moji roditelji su jako rano umrli u saobraćajnoj nesreći i ja sam ostala sa svojih 19 godina, sama u svom tom izobilju…

Snalazila sam se u poslovima i obnavljala sam svoju imovinu, svakim danom sve više, toliko da sam imala vremena i da ne radim ništa danima. Prijatelja sam imala puno, ali pravu ljubav nikad, jednostavno nije bilo suđeno, a muškarci u meni osim što su videli lepotu, draže im je bilo ono materijalno pa sam uvek patila u ljubavi. Duga crna kosa, prelepe plave oči i telo manekenke, bile su moje osobine kojima sam bila ponosna i koje sam volela uvek da ističem svakom prilikom, donosile su mi neku vrstu zadovoljstva. Ali muškarci su hteli samo jedno moju nevinost i moju lovu. Jednom prilikom jedna moja dobra prijateljica mi je rekla:

– Saro, tebi bi bilo bolje da pokloniš svoje bogatstvo nekom udruženju, jer možda tad nađeš svoju sreću.

Smejala sam se kao luda, ali nakon nekog vremena i ta ideja mi se sve više činila prihvatljivom. Dani su prolazili, a ja sam sve više osećala onu usamljenost i čežnju za muškim zagrljajem, a ono što se desilo tog dana samo je pojačalo osećaj. Kako živim u velikoj kući sa ogromnim vrtom i hrpom drveća i cveća trebao mi je baštovan, pa sam u lokalnim novinama dala oglas. Uskoro se javio neki mladić, imena Marko i ja sam ga pozvala na razgovor i upoznavanje.

CITAJ JOS NA SLEDECOJ STRANICI…

loading…

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*